EnglishFrenchGermanGreekHungarianItalianRussianSerbianSlovenianSpanish

Vinarija Vršac – Vinarija Marinković

0 / 5
Uporedi Štampaj
Girl in a jacket

Vinarija Vršac – Vinarija Marinković

Ljubav prema ovoj profesiji počela je davne 1938. godine kada se porodica Marinković iz Hrvatske  preselila u Srbiju. Strast prema vinu vuče korene još iz rodne Dalmacije. Prvi vinograd je posadio Milan Marinković u kući zvan kao „Dido”. Kasnije je porodičnu tradiciju nasledio Didin unuk i njegov imenjak Milan Marinković. Do 1999. godine se vino proizvodilo radi ličnih potreba, a zvanično je vinarija registrovana 2000 godine.

  

Naša vinarija je opremljena prohromskim i plastičnim cisternama visokog kvaliteta. U sklopu vinarije takođe imamo i vinsku salu kapaciteta za sedenje od 40 do 50 ljudi. Pri kupovini naši kupci mogu da uživaju u ambijentu naše sale koja je odrađena u etno stilu i osecaju se kao kod svoje kuće. Pravimo i organizovane degustacije uz tamburaše, hranu i naše domaće vino.

 

U ponudi  imamo devet vrsta vina a to su: Sovinjon blan, Rajnski rizling, Beli burgundac,  Šardone,  Kabernet sovinjon, Crni burgundac, Merlo,  Roze i Bermet.

Takmičenje i prva nagrada koja je doprinela razvitku i većem napretku u vinariji je velika zlatna nagrada za Sovinjon blan  2005. godine na Vinofesu u Vršcu. I dan danas ljudi nas prepoznaju po tom čuvenom Sovinjonu i uvek nam se rado vraćaju. Svake godine naša porodica povodom  Groždjembala izlazi na stand u centru grada i nudi degustaciju i prodaju vina po specijalnim cenama. Najveći ponos i dostignuće je što ljudi iz cele Srbije imaju priliku da piju nasa vina u najboljim Srpskim restoranima kao sto su: „Krajna Banija” , „Dunavski Cvet”,  „Hipodrom”, „Pečenjara kod Ratka ” i mnoge druge…

Nešto o vinima

Sovinjon Blan

Sovinjon beli ili sovinjon blan (sauvignon blanc), najčešće jednostavno nazivan – sovinjon, jedna je od najpopularnijih belih sorti na svetu. Daje sveža, aromatična i veoma specifična vina, čiji oštar, bockav i provokativan miris degustatore asocira na širok spektar aroma – od ogrozda, koprive,

Sovinjon sa svojim relativno većim aciditetom (kiselošću) generalno ima tu moć da većinu jela učini blistavijim, sjajnijim i da ih podigne na viši nivo (kao što je limun komplementaran sa mnogo namirnica i pojavljuje se kao dodatak mnogim jelima). Vina sa većim aciditetom se dobro slažu ne samo sa prženom hranom, već i sa namirnicama poput povrća, koje se zbog sadržaja nekih sastojaka (tipa hlorofila) generalno teže kombinuju sa vinima. Kiseline iz vina takođe jako dobro balansiraju slaniju, čak i usoljenu hranu (šunke, suvo meso, usoljenu ribu…).

Sovinjon blan (franc. Sauvignon blanc) je sorta belog grožđa koja potiče iz okoline Bordoa u Francuskoj. Ime je dobilo od francuskih reči sauvage, što znači „divlje“, zbog toga što njegovi koreni sežu u jugozapadnu Francusku. Ukus vina koje se pravi od ovog grožđa je suv i osvežavajuć, a podseća na travu, zrele dinje, marakuju i smokve.

Rainski rizling

Rainski rizling je sorta belog grožđa koja potiče iz doline reke Rajne u Nemačkoj. Smatra se nakon šardonea i sovinjon blana za treću najvažniju vrstu. Poznat je još i kao rajnski rizling. Vino od ovog grožđa je sladunjavog ukusa, a podseća na med, zrele jabuke i limete.

Vina od rizlinga daju široku mogućnost za uparivanje sa raznim vrstama hrane, upravo zbog pominjanog balansa šećera i kiselina. Jednako dobro uklopićete ga sa neutralnom belom ribom ili svinjskim pečenjem, a takođe je i jedno od retkih vina koje će se uspešno izboriti sa jakim začinima kineske kuhinje.

Oštre kiseline u suvim vinima, ili povišen sadržaj šećera, mogu biti dobar pratilac slanijih jela. Recimo, Nemci često kuvaju kupus u rizlingu ne bi li otklonili njegov miris.

Roze

Okom toplih letnjih dana čaša osvežavajućeg roze vina mnogima izgleda kao logičan izbor. I u pravu su! A da li ste se ikada zapitali kako se tačno pravi roze, odakle dolaze najbolji i kakve uopšte postoje razlike među njima? Pa, hajde da vidimo šta je to tipično za roze vina tri najpoznatije vinske države Starog sveta.
Popularno laičko mišljenje je da se rozei prave mešavinom belog i crvenog vina. To je samo delimično tačno, uglavnom u slučajevima proizvodnje penušavih roze. Kada je reč o pogrešnim pretpostavkama u slučaju rozea, jedna od njih je da su ta vina umereno slatka. To je doista nekada često i bilo tačno, ali većina kvalitetnih evropskih rozea danas spada u suva vina.
Inače, postoje grožđa uzgajana isključivo da bi se koristila za dobijanje rozea. Ona se najčešće beru nešto ranije kako bi se zadržale osvežavajuće kiseline i izražene voćne arome. Pored toga, ključan je i proces maceracije, istovetan onom koji se koristi pri pravljenju crvenih vina – grožđe se sa sve kožicom pretvara u sok koji potom fermentira. Jedina razlika je što kod rozea taj proces traje daleko kraće, od nekoliko sati do jedne nedelje. Što je kraći period, to je svetlija boja vina.

Šardone

Šardone (franc. Chardonnay) je sorta belog grožđa koja je jedna od najtraženijih na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Vodi poreklo iz Burgundije u Francuskoj, a danas je zastupljeno u vinogradima širom sveta. Najbolje uspeva na krečnjaku i kredi. Ukus Šardonea podseća na jabuku, dinje i ananas. Verovatno jedna od najpopularnijih i najrasprostranjenijih belih sorti, čija vina su među najviše konzumiranim na svetu; obožavaju ga stotine hiljada ljubitelja vina širom sveta, jednom rečju – šardone. S obzirom na to da je jedna od najomiljenijih na svetu, ovu sortu možda i ne bismo morali previše da predstavljamo. Ipak, s obzirom na senzacije mirisa i ukusa koje može da nam da, svakako je vredno da joj se ponovo posvetimo i ukažemo zasluženo poštovanje.

Zajedno sa kaberne sovinjonom (cabernet sauvignon), šardone (chardonnay) predstavlja prototip opšte prihvaćenih sorti, jer se zahvaljujući svojim fiziološkim osobinama veoma uspešno gaji u skoro svim vinogradarskim regijama sveta. Njegova vinogradarska plastičnost garantuje postizanje dobrih prinosa i visokog kvaliteta u različitim proizvodnim područjima. Osim toga, uspeh šardonea treba pripisati i njegovoj enološkoj fleksibilnosti koja omogućava proizvodnju svih tipova belih vina, počev od penušavih vina dobijenih tradicionalnom metodom sekundarne fermentacije u boci, preko mirnih vina sa ili bez sazrevanja u drvenim sudovima, pa sve do slatkih (desertnih) vina. Činjenica da je šardone jedina bela sorta koja se uz pino noar i menie koristi u proizvodnji šampanjaca, još jedan je od dokaza njegovog značaja i kvaliteta.

Merlo

Sorta najverovatnije vodi poreklo iz Bordo regiona jugozapadne Francuske, gde se prvi put pominje kao Merlau 1784. godine. Pod imenom merlo (Merlot) pojavljuje se 1824. godine, a u Italiji kao Bordo tri decenije kasnije. Smatra se da je potomak kaberne frana, a srodnik sorti kaberne sovinjon, malbek i karmenere s kojom su ga u francuskoj često mešali.

Vino: Miris je najčešće voćan, osećaju se prvenstveno arome bobica i šljiva, a često su prisutni i biljni tonovi. Vino je crveno, srednje punog tela, meko i zaokruženo. Moderan stil merloa isteruje više kiseline što mu daje mnogo više živosti.

Kabernet sovinjon

Koja je to prva sorta koja vam padne na pamet kad kažete crveno vino? Ili još bolje: veliko crveno vino? Kaberne sovinjon, naravno. I Bordo, zar ne? To su naravno ona tri slavna musketara, cabernet sauvignon, cabernet franc i merlot. Ako mislite da je četvrti musketar, le Shiraz tek stizao na kljusetu iz neke zabiti grdno se varate: prvi Bordo blendovi bili su baš od shiraza i cabernet sauvignona. Konkretno, posmarajući vinsku pijacu tokom istorije, cabernet sauvignon uopšte nije srazmerno star u odnosu na stečenu slavu. Plemenita sorta koja odiše stilom i elegantnim, nežnim tonovima. Još na čokotu ovo vino upija sve najbolje iz bogate šumadijske zemlje i svu blagorodnost ovog vinogorja. Tipično sortno vino. AKTERISTIKE

Jasne i intenzivne rubin crvene boje. U čistom mirisu izražene su prepoznatljive sortne karakteristike, sa dominantnim notama zrele višnje, trešnje i kupine, a iza kojih se nazire diskretan herbalni karakter i nota bibera. Aromatski profil nastavlja se i na ukusu, gde ovo vino iskazuje zaokruženost i jasno definisan karakter. Srednjeg tela, veoma pitko i dobro izbalansirano vino, živih kiselina i mekanih, zrelih tanina. Vrlo pitko u završnici, koja je voćno-začinskog karaktera.

Bermet

Bermet je tradicionalno karlovačko slatko aromatizovano vino, originalnog ukusa, najčešće sa 16—18% alkohola. Pravi se od crvenog ili belog grožđa iz vinograda sa padina Fruške gore, uz dodatak lekovitih trava.

Vinarija Vršac – Vinarija Marinković

Za više informacija, možete nas kontaktirati na:
065/83 54 335
013/805877
email : [email protected]

POŠALJITE NAM UPIT

  • Adresa Skadarska 86c, 26300 Vršac

Postavi komentar